Svet Automobila - Srbija

Za “Audi” iz Svilajnca

Luksuzni “audi A6” dobijaće od septembra plastične delove za instrument-table iz - Svilajnca.

Nemačka kompanija za proizvodnju auto-delova “Reum” ovih dana podiže fabriku vrednu 12 miliona evra. Tik uz nju niče pogon srpske firme “Globus” za preradu mesa. Samo stotinak metara dalje, za nedelju dana će početi uzgoj rukole i slačice pod tri hektara plastenika izraelskog preduzeća “Grin onli”. Pet velikih investicija u ovoj pomoravskoj opštini u narednom periodu trebalo bi da prepolovi nezaposlenost.

Na Velikom polju uz temelje tri fabrike buče bageri i buldožeri. Do kraja godine, ovde će se proizvoditi auto-delovi, začinsko bilje, mesne prerađevine, povrće i cevasti radijatori.

Ovo su samo neke od ukupno 18 miliona evra vrednih investicija u svilajnačkoj industrijskoj zoni. Na ovom mestu u naredne tri godine biće zaposleno oko 1.000 Svilajnčana.

- “Reum” pravi plastične delove i izvozi ih u Štutgart za BMV, “Mercedes” i “Audi” - priča potpredsednik opštine Predrag Milanović.

- Već je 80 radnika odavde bilo u Nemačkoj na edukaciji, jer proizvodi moraju biti perfektni. Zamislite, vozači luksuznih “audija” gledaće u instrument-table pravljene u Svilajncu. Prema planu “Reuma”, za dve godine odavde treba da izlazi 30 šlepera dnevno gotovih proizvoda.

Radovi na ovom gradilištu stajali su gotovo godinu dana, pa su napušteno zemljište sa zamecima betonske konstrukcije Svilajnčani prozvali - “đavolja varoš“.

Uprkos obećanom poslu i platama od 20.000 do 80.000 dinara, stanovnici pomoravske opštine imaju podeljeno mišljenje.

- Pokretanje proizvodnje doneće više novca, pa će i građani više trošiti - priča Aleksandar Samardžić, vlasnik lokalne radio-stanice.

- Poslovanje u Svilajncu bilo je mrtvo, a sada i manji privrednici mogu da očekuju boljitak. Izgradnja prvih fabrika dovešće nove investitore.

Neki se, pak, žale na striktne petogodišnje ugovore koje će fabrike sklapati s radnicima i fiksne plate u dinarima.

Međutim, u opštini smatraju da su im investitori iz Nemačke podigli rejting.

- Nemci su u Evropi reper za dobro - smatra Milanović. - S njima se menja i kultura ljudi, jer radnici moraju da budu tačni, uredni i da rade sedam i po sati. Naravno, zauzvrat dobijaju i redovnu platu.

Za samo desetak dana, na Velikom polju podignuti su plastenici firme “Grin onli” za pilot-projekat uzgajanja začinskog bilja. Nekorišćenu parcelu dodelila im je opština, gde će postaviti savremene sisteme za gajenje i navodnjavanje.

- Kvalitet zemlje je loš na ovom potezu, ali u prednosti smo zbog umerene klime - kaže Milanović.

- U Izraelu su prevruća leta, što poskupljuje proizvodnju, jer moraju da hlade plastenike. Prvi zasadi iz Izraela stižu 7. aprila. Sada krećemo probno na 10 hektara, a sledeći ugovor mogao bi da bude već na 100.

Mesna industrija “Globus” u septembru će na tržište izbaciti novu marku - “svimes”. Sada grade fabriku od 3.000 kvadrata, gde će 130 radnika u punom jeku proizvoditi oko 30 tona suvomesnate robe dnevno.

- Iznajmili smo im napuštenu klanicu, a u obavezi su da otkupljuju svinje i krupnu stoku iz Svilajnca - priča Milanović.

- Tako će naši poljoprivrednici puniti tovilišta, pokrenuće se stočarstvo, a mesari iz naše škole imaće posla.

Domaći proizvođač cevastih radijatora “Neša komerc” uposliće oko 40 radnika u proizvodnoj hali od 2.700 kvadrata.

Njegovi proizvodi trebalo bi da budu izvezeni u Italiju.

Tokom poslednjih dvadeset godina, ovde je bez posla ostalo oko 700 radnika iz fabrike vijačne robe VIS, tašnera “Napretka”, radnika “Štamparije”, konfekcije “Beko” i klanice.

Nova zona

U industrijskoj zoni Veliko polje ostalo je još samo šest hektara, ali opština planira da od Vojske Srbije otkupi poligon veličine 23 hektara. Ovaj teren će, kao i prethodni, biti opremljen gasom, strujom, vodovodnom i kanalizacionom mrežom, telefonskim priključcima i pristupnim putevima.

Evropski krastavci

Na uzvišenju nad Velikim poljem niče pogon od 1.500 kvadrata za preradu povrća švajcarsko-holandske firme “Tri stan prodjus”, gde će raditi 60 ljudi.

- Uz kooperante, lane smo na 25 hektara proizveli i preradili 500 tona kornišona, a oko polovine izvezeno je u EU - kaže Plasid Mahud, menadžer ove firme.

- Ove godine ćemo investirati u distributivni centar i hladnjaču. Sada ćemo prerađivati papriku, cveklu i drugo povrće.

Povrtarima u Svilajncu daju seme i pomažu oko zasada. Već u januaru se dogovara cena i količina, a isplata je u roku od 30 dana od primopredaje.